„Света подрињска земља - баштиник српске писмености"

„У најтежим временима, почетком 16. вијека, када су нестале српске државе и када је угашена Пећка патријаршија, Срби су смогли снаге, храбрости и мудрости да на турску најезду одговоре културом и покретањем штампарије у Горажду, што је имало огроман значај у очувању православне вјере и српске писмености, истакао је декан Православног богословског факултета Дарко Ђого на отварању изложбе „Света подрињска земља - баштиник српске писмености".

Ђого додаје да је управо Горажданска штампарија, у којој су почетком 16. вијека штампане три важне књиге Литургија, Псалтир и Молитвеник, била свјетлост када су у том добу исцрпљене економске и политичке могућности Срба  и када је у црквеном животу завладало затамњење.

„Неко је тада баш имао смисао, погледао је у своју прошлост у немањићки златни вијек. Није тај неко размишљао само да нацрта цркву, него да писменост умножи, у то доба најсавременијом техником која се појавила, а то је штампа. То је одличан одговор на наше недоумице данас. Врло често нам је наметнуто да морамо да бирамо између прошлости и будућности, али то је лажна дилема. Заправо, кључеви будућности се крију у прошлости, а прошлост је позив на будућност“, каже Ђого.

Графике које се могу погледати на изложби, радови су који су настали на Саборовању графичара „Теодор Љубавић“ а које је установљено 2019. године у Новом Горажду поводом 500 година од оснивања Горажданске штампарије. Умјетници који су учестовали на досадашњим саборовањима графичара, а чија су дјела приказана у Фочи, изабрали су да воде дијалог са прошлошћу, односно са браћом Љубавић и њиховим дјелима која су штампали прије пола миленијума, каже шеф Одсјека за управљање развојем, финансије, привреду и друштвене дјелатности општине Ново Горажде Томислав Чарапић.

„На ових 37 графика можемо да видимо мотиве и иницијална слова из књига Горажданске штампарије. Умјетницима су посебно биле занимљиве заставице којима су почињала нова поглавља из прве књиге Литургија која је и најљепше украшена“, рекао је Чарапић.

 „Света подрињска земља-баштиник српске писмености“ изложба је на којој су приказана дјела  која представљају темељ писмености код Срба, рекла је вршилац дужности директора Центра за културу и информисање Радмила Првуловић. Додаје да света подрињска земља представља све што се вијековима стварало на овим просторима, од цркава, школа, манастира до новомученика.

„Ако пођемо од Фоче низводно наићи ћемо на Горажданску штампарију гдје су се штампале књиге прије Београда и Загреба. Ако одемо даље наићи ћемо на Чајничку красницу у Чајничу, мјесту гдје је настала прва рукописна књига на подручју БиХ - Чајничко јеванђеље. Стварање на нашим просторима је пратило и страдање, па су ту и старобродски новомученици и свештеномученици у Фочи, Момчило Гргуревић и Будимир Соколовић. Када све то саставимо онда схватамо зашто је ова земља, света подрињска земља, управо и земља писмености и земља духовности“, рекла је Првуловићева.

Изложба  „Света подрињска земља-баштиник српске писмености“ у Фочи ће трајати 30 дана. Може се погледати радним даном од 8.00 до 16.00 часова.